Kada je u pitanju rafinisana hrana, prekomerne količine šećera i hidrogenisane masti su pravilo, a ne
izuzetak. Više nije tajna da postoji nit koja povezuje povećanu potrošnju takvih namirnica, zajedno s
nemilosrdnim reklamnim kampanjama, i razmerama epidemije dijabetesa i gojaznosti u svim uzrastima na
globalnom nivou. U stvari, ako se sadašnji trendovi nastave, procenjuje se da će do 2030., više od 86%
Amerikanaca biti ili prekomerne težine ili gojazno. Za neke ljude, ova slika izgleda već dovoljno strašno, ali
istina je da je površina problema jedva zagrebana.
Neurobiološka istraživanja su pokazala da hrana – smeće može da uzrokuje ozbiljne zavisnosti, poput onih
kakve izazivaju opojne droge. Dr. Nicole Avena i njene kolege iz Odseka za psihijatriju Univerziteta u Floridi,
izvestili su da konzumacija šećera ne samo da menja funkciju mozga i ponašanja, nego takođe izaziva istu vrstu
simptoma odvikavanja poput onih koji se pojavljuju kod odvikavanja od opijata. Drugim rečima, šećer utiče na
opioidne receptore u mozgu, koji su prepoznati od strane prirodnih (endogenih ili ne) opioidnih supstanci. S
druge strane, čini se da hrana bogata masnoćama utiče na mozak na drugačiji način, iako i ona uzrokuje
simptome odvikavanja. Mnoga istraživanja ukazuju da postoji jedinstven odnos između emocionalne ravnoteže
i masnih kiselina.
Na primer, istrazivanje objavljeno 2011. u časopisu Journal of Clinical Investigation testirala je rezultate
potrošnje masti kod zdravih ljudi dok su istovremeno doživljavali eksperimentalno izazvane tužne osećaje. Za
nekoliko minuta su tužni osećaji znatno ublaženi i ljudi su došli do poboljšanja raspoloženja, a MR-skenovi
mozga su potvrdili očekivani odgovor. Ovo istraživanje je važno jer pokazuje da masnoće zapravo ni ne moraju
biti pravilno probavljenje kako bi se menjale moždane funkcije. Sama prisutnost masnoća u crevima aktivira
oslobađanje gastrointestinalnih hormona, koji regulišu neurološke i emocionalne reakcije u samo nekoliko
minuta.
Beverly Muhlhausler, dr.sc., šef Odseka za zdravlje metabolizma u FOODplus istraživačkom centru u Australiji i
kooautor istraživanja koja sugerišu da ishrana junk hranom tokom trudnoće može promeniti ne samo
hemiju mozga trudnice, već i razvoj mozga deteta između ostalog izjavljuje:
“Hrana-smeće ima isti efekat na mozak kao i zavisnost o drogama i alkoholu. Kada jedete nezdravu hranu,
ona “pali” deo mozga poznat kao mezolimbični centar nagrađivanja. To uzrokuje da se opioidi proizvedu i
otpuste, a oni pokreću niz reakcija koje dovode do proizvodnje dopamina,a to ipak stvara lep osećaj koji je
ekvivalentan osećaju pod opijatima – iako je u blažem obliku. Konzumiranje prekomerne količine junk hrane
duže vreme menja vaš mozak na isti način kao što to čini zavisnost o drogama i alkoholu. Kao rezultat toga,
morate konzumirati sve veće količine junk hrane kako bi dobili isti osećaj “opijenosti” i osećate simptome
odvikavanja kada ga ne možete dobiti.”
Bilo bi naivno verovati da je bogatstvo tih specifičnih veza puka slučajnost. Obim tajanstvenih i sponzorisanih
istraživanja koje sprovode prehrambeni divovi za pronalaženje prave kombinacije najjeftinijih i najzaraznijih
sastojaka za svoje proizvode je strašan. Ono što nauka o nervima tek sada počinje razumevati i razjašnjavati,
prehrambene firme su svo vreme znale. I oni su se obogatili na prodaji rafinisane hrane posebno dizajnirane
za zaobilaženje kontrole apetita i neuroloških sigurnosnih ventila. Zbog složenosti i povezanosti bioloških
funkcija u ljudskom telu, ukupni uticaj rafinisane hrane na ljudsku fiziologiju, zdravlje, životni vek i kvalitet
života u ovoj generaciji je još uvek teško proceniti.
To ne čudi, budući da je dobro dokumentovano da ponovno korištenje određenih lekova uzrokuje enzimske
DNK modifikacije (epigenetske promene) koje ometaju neuronske genetske programe i podržavaju
zavisničko ponašanje. Ova naučna činjenica objašnjava zašto su deca gojaznih majki teža s povećanim
masnim tkivom i imaju povišen inzulin i glukozu u krvi u poredjenju s kontrolisanim grupama. Eksperimenti
pokazuju da genetski poremećaj uzrokovan majčinom potrošnjom junk hrane tokom trudnoće ima dugoročne
posledice na detetovo ponašanje i neurološke reakcije.
Na žalost, može se zaključiti da je nova generacija genetski programirana da bude zavisna o junk hrani, čak i
pre nego što se rodi. To obezbedjuje dugoročni profit za prehrambene korporacije kao i hronične bolesti za
ljude, to jest za generacije koje dolaze. Dizajnirajući i prodajući hranu koja izaziva zavisnost, a koja je slabog
kvaliteta i koja uzrokuje bolesti, prehrambene kompanije su postigle nezamislivo: stvorile su zavisničke
obožavatelje, čiji je kognitivni, biohemijski, pa čak i genetski potencijal oslobađanja od zavisnosti otet pre
rođenja.
