Jedno od pitanja sa kojim se često susreću ljudi koji se bave zdravljem jeste zašto lekari i uopšte medicina
značajnije ne promovisu zdrav način života, umesto korišćenja lekova i terapija zasnovanih na hemiji koji su
često nedelotvorni i štetni, ako bi se na taj način mogle sprečiti ili izlečiti mnoge bolesti danas u svetu.
Farmaceutska industrija, kao jedna od najmoćnijih u svetu, sa godišnjim prometom koji se meri i do 1.000
milijardi dolara godišnje, najzaslužnija je što se koncept zdravog načina života vrlo malo preporučuje od strane
lekara, zdravstvenih institucija i drugih društvenih organizacija, pa samim tim i javno putem medija i na druge
načine.
Glavni cilj farmaceutske industrije je, potpuno logično, profit, koji vrtoglavo raste iz godine u godinu, a razmere
kapitala koji je u igri su tolike da bukvalno ne postoje prepreke da se cilj sprovede u delo. Nije, međutim, samo
farmaceutska industrija jedini krivac što se u svetu zdrav život ne promoviše ozbiljnije, a nezdrav život ne
kritikuje.
Potpuno je logično i normalno da je profit glavna vodilja i u industriji mesa, mleka, veštačkih napitaka, slatkiša,
genetski modifikovane i druge štetne i veštačke hrane, alkohola, duvana, kafe. Godišnji obrt novca u svetu svih
ovih industrija, zajedno sa farmaceutskom, godišnje se meri u hiljadama milijardi dolara, od čega ubjedljivo
najviše u SAD.
Samo deset najvećih farmaceutskih kompanija u svetu godišnje proizvede i proda lekova u vrednosti od preko 400
milijardi dolara.
Prvi gigant među njima je američki Pfizer koji je, prema poslednjim dostupnim podacima, koje je objavio poznati
svetski magazin “Forbes”, u prosloj godinii ostvario promet od 67,4 milijarde dolara. Slede švajcarski Novartis(58,6
milijardi), američki Merck&Co(48 milijardi), francuski Sanofi(43,2 milijarde), švajcarskiRoche Holding(45,3)
,britanski GlaxoSmithKline(42,5), američki Abbot(38,9), britanska AstraZeneca(32,4) i američke
kompanije Eli&Lilly(24,3) i Bristol-Myers(21,2).
Ne možemo govoriti o farmaceutskoj industirji a da ne pomenemo giganta Johnson&Johnson, koji ne prodaje
samo lekove već i medicinsku opremu, a čiji je promet bio 65 milijardi dolara.
Osim ogromne prodaje lekova, farmaceutska industrija ima najveće stope profita u odnosu na promet u svetu
biznisa. Na primer, Pfizer je u 2011. imao profit oko 10 milijardi dolara, što je skoro 20 odsto od prometa. Čist
profit ostalih giganata koje smo nabrojali kreće se od 2,6 do 9 milijardi dolara godišnje.
Podaci govore da je prodaja lekova izuzetno unosan posao, zbog čega se često zanemaruju suštinske potrebe
čoveka za poboljšanjem zdravlja.
Što više lekova, više bolesti
Zanimljivo je i da što se više prodaju lekovi za određenu bolest, ta bolest se potom još više širi. U SAD, gde je
farmaceutska industrija najmoćnija u svetu, svake godine se zvanično povećava broj obolelih od, na primer,
povišenog holesterola, krvnog pritiska ili osteoporoze. Slično je i sa nekim drugim bolestima. Sve te bolesti
direktno su povezane sa načinom života, odnosno povećanim unosom veštačke i hrane bogate životinjskim
proteinima i mastima, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i drugim uzrocima. U siromašnijim zemljama gde je
unos mesa, veštačke hrane, mlieka ili kafe mnogo manji, bolesti holesterola ili osteoporoze, ali i druge, su ravne
statističkoj greški.
Najprodavaniji lek u 2009. godini u svetu, prema poslednjim dostupnim podacima koje su analizirali na
Univerzitetu Arizona u SAD, je bio lipitor koji služi za snižavanje holesterola.
Kompanija Pfizer, koja je njegov proizvođač i za koji im je sada isteklo patentno pravo, tokom 2009. godine je
ostvarila promet na prodaji lipitora od 13,2 milijarde dolara. Naredne godine promet na lipitoru je bio oko 10
milijardi. Zatim u 2011. lipitor je samo uSAD prodat za više od 7 milijardi dolara.Postoje i drugi lekovi za
holesterol na koje su ostvarene milijarde dolara od prodaje.
Lek lipitor se smatra najprodavanijim svih vremena u svetu jer se procenjuje da je Pfizeru od 1997. godine, kada
je pušten u prodaju, doneo oko 100 milijardi dolara. U SAD, tokom 2010. godine lekari su pripisali oko 37,5
miliona recepata samo za lipitor.
Holesterol je inace lako rešiv zdravstveni problem za ljude koji propagiraju zdrav način života. Jednostvno,
potrebno je prestati sa unosom namirnica životinjskog porekla, konzumirati biljnu hranu, piti dosta vode,
kretati se malo više nego do sada i holesterol će isčeznuti. To znaju i lekari koji pripisuju lekove za holesterol,
ali rade posao koji zahteva pripisivanje lekova u čemu ih, direktno ili indirektno, navodi farmaceustka
industrija koja je dobrim delom pod kontrolu stavila obrazovne medicinske ustanove u svetu.
„Nuspojava“
Džon Virapen, autor knjige “Nuspojava: smrt”, 35 godina je radio u farmaceutskoj industriji, od toga deset u
kompaniji Eli Lilly,čak i kao jedan od direktora u Evropi. Otkrio je, kako kaže, da je više od 75 odsto vodećih
naučnika iz područja medicine na platnom spisku farmaceutske industrije. Virapen je u knjizi otkrio i da za
mnoge novoodobrene lekove postoje samo kratkoročna istraživanja i da se zapravo uopšte ne zna kakve stvarne
učinke imaju na zdravlje pacijenata koji ih uzimaju dugo vremena ili čak do kraja života. Takođe, mnogi lekovi
koji su danas u prodaji, na tržište su dospeli, prema rečima Virapena, isključivo zato što je neko podmićen. On
posebno podvlači da je “farmaceutska industrija počela izmišljati bolesti kako bi povećala tržište i sve više se
okreće deci, u što ranijoj dobi, kako bi stvorila potrošače za celi život”. “Razlog je samo jedan. Novac”, tvrdi
Džon Virapen.
“Farmaceutska industrija je najunosnija, najviše cinična i najmanje etička od svih industrija. To je kao hobotnica
s pipcima koja se infiltrirala u donošenje odluka zdravstvenih tela, Svetske zdravstvene organizacije, Vlada,
parlamenata, visoke administracije zdravstva, bolnica i medicinske struke”, rekao je profesor Filip Even, direktor
Instituta Necker i nekadašnji doajen Medicinskog fakulteta u Parizu, koji je sa saradnicima u Francuskoj sproveo
istraživanje koje je pokazalo da je više od polovine svih lekova koji se pripisuju u toj zemlji beskorisno ili
potencijalno opasno za pacijente.
Njihov „Vodič o 4.000 korisnih, nekorisnih i opasnih lekova“ iz 2012. je uzburkao francusko javno mnjenje.Prema
proceni Evena i kolega, povlačenjem nekorisnih i opasnih lekova sa tržista, sistem zdravstvene zaštite u
Francuskoj uštedeo bi oko 10 milijardi eura godišnje.
Dr Lidija Gajski iz Hrvatske, autor knjige „Lekovi ili priča o obmani“, tvrdi da je „poslednjih 15 godina industrija
lekova preuzela u značajnoj meri medicinska istraživanja, ispitivanja lekova i edukaciju, a jednim delom
zdravstvenu politiku, medije i udruženja pacijenata“.
„Oko 70 odsto ispitivanja lekova danas finansira upravo farmaceutska industrija, a ispitivanja u privatnoj
režiji pristrana su i nisu verodostojna, nego proizvode rezultate kakve želi sponzor. Veliki stručnjaci, ugledni
lekari, postali su deo establišmenta i rade za farmaceutsku industriju. Dovoljno je reći kako je pozitivan ishod
ispitivanja leka četiri do pet puta češći kada ga plaća farmaceutska industrija nego kad ga finansira javni novac.
Farmakološka i epidemiološka ispitivanja još su problematičnija od kliničkih, jer im je jedini cilj povećati
upotrebu lekova“, tvrdi dr Gajski.
