„Dobijam pisma iz celog sveta i ljudi su veoma zadovoljni sa primenom jednostavnih tehnika izlečenja koje opisujem u
mojoj knjizi i na video materijalima. Ja ne želim da krijem svoje znanje. U knjizi sam sve detaljno objasnio tako da
svako može da ozdravi vrlo brzo u kućnim uslovima, a da mu ja nisam ni potreban. U pitanju su jednostavne tehnike
čišćenja organizma, a oni koji su malo vredni, mogu sami da prave biljne preparate – tinkture, umetke i obloge, i da ih
primenjuju. Dao sam sve recepte i objašnjenja.“
Dr Ričard Šulc postao je svetski poznat lekar primenom drevnih i jednostavnih tehnika lečenja koji su još pre
3.500 godina zapisani u Bibliji.
Postoji lekar koji tvrdi da „ne postoje neizlečive bolesti“. Ovaj lekar takođe tvrdi da jedini ljudi koji ne ozdrave
od svojih bolesti jesu oni koji ne žele da menjaju svoje loše životne navike. Verovali ili ne, ovaj lekar kao
osnovu u svom medicinskom radu koristi drevne principe higijene i izlečenja koji su zapisani pre više hiljada
godina u Bibliji.
Doktore Šulc, ljudi su jedini bolesni organizmi u prirodi. Zašto je to tako?
– Ispraviću vas. Nisu ljudi jedini bolesni, već su bolesne i biljke i životinje koje su pod uticajem bolesnog čoveka.
Glavni uzroci bolesti su neadekvatno stanište, nezdrava ishrana i promašen cilj u životu. Čovek je stvoren da živi
u prirodi, da se bavi fizičkim radom, da se kao biljojed hrani svežim biljkama i da uživa u ambijentu svoje
mnogočlane porodice. Savremeni čovek je izabrao da živi van prirode, u prljavim gradovima, bez fizičke
aktivnosti, da se hrani prerađenom i otrovnom hranom, koja je u velikoj meri životinjskog porekla, a glavni cilj
mu je trčanje za novcem kojim će kupiti otrov koji uništava njegovo zdravlje i njegov život. U takvom životu čovek
nema prijatelje i pošto živi potpuno neprirodno logično je da oboljeva od depresije, koja ustvari predstavlja
upozorenje tela, kojim se bolesno telo obraća čovekovoj savesti i kaže: „Jel ti hoćeš da me ubiješ?“
Hoćete da kažete da je depresija najteži oblik bolesti uzrokovan neprirodnim načinom života?
– Najteži pacijenti su oni koji su toliko duhovno propali da žele da umru. A depresija je najraširenija savremena
bolest koja čoveka dovodi u stanje da ne želi više da živi. Apoteke ostvaruju najveći profit na takozvanim
„lekovima“ protiv depresije, koji samo privremeno „gase požar“, ali ne rešavaju problem. Zato se zdravstveni
problemi moraju najpre rešavati u glavi. Ako uspemo da ohrabrimo pacijenta i da mu pokažemo da može da
ozdravi, i da život zaista može da bude lep, pa on pristane da sarađuje u procesu izlečenja, onda nema bolesti
koja se ne može pobediti, nema neizlečivih bolesti, a pozitivni rezultati su vidljivi nekada istog dana, a nekada za
samo nekoliko dana.
To bi onda značilo da na selima ne bi trebalo da bude bolesnih ljudi?
– Na selima nema obolelih od depresije, tamo ćete teško naći depresiju, jer su ljudi fizički aktivni. Ali ima drugih
bolesti, jer ljudi i na selima konzumiraju nezdravu hranu, puše duvan, piju alkohol, nerviraju se zbog
raznoraznih stvari, a pošto je život u prirodi iskompromitovan od strane medija i sistema obrazovanja, onda se
sela napuštaju, a oni koji ostanu da žive u prirodi nemaju sa kim da stvaraju porodicu.
Šta radite sa pacijentima koji ne žele da se leče?
– Ne mogu da pomognem onima koji ne žele da se leče. Ali, bilo je slučajeva gde su roditelji dovodili svoju decu,
od 18, 20 godina, i molili me: „Dr Šulc, spasi naše dete, hoće da se ubije!“ Jednom sam jednu takvu depresivnu
devojku, na insistiranje i uz odobrenje roditelja, poveo u šetnju pored obale okeana u Kaliforniji. Malo smo
pričali, a devojka mi je mlakim i mrtvim glasom rekla da joj je „dosta života i da želi da se ubije“. Bio je januar
mesec. Inače, ja sam i instruktor borilačkih veština. Kada smo malo odmakli, ja sam je iznenada uhvatio jednom
rukom za njenu ruku, a drugom rukom za njenu nogu, i bacio je u plićak hladnog okeana. Ona je počela da viče:
„Jesi li lud!? Hoćeš li da me ubiješ?“ Ja sam joj rekao da dopliva do obale i da otrči, zajedno sa mnom, do moje
ordinacije i da se presvuče. Bila je sva zajapurena, a kada se presvukla, bila je sva oduševljena i rekla je:
„Doktore, kako se zove ova terapija, mnogo mi je bolje?“ Rekao sam joj da je to „hidroterapija“ – drevna terapija
koja poboljšava cirkulaciju krvi po celom telu, a naročito u mozgu onih koji su u depresiji, i kada se na to doda
fizička aktivnost – plivanje i trčanje do moje ordinacije, onda su rezultati sjajni.
Objasnio sam njoj i njenim roditenjima da može da primenjuje hidroterapiju u svojoj kadi ili tuš kabini, po jedan
minut tuširanja toplom, pa hladnom vodom, i tako naizmenično sedam puta, i da treba da se šeta, pliva, trči, vozi
bicikl, i da će depresija nestati. Poslušala me i nikada više nije imala problem sa depresijom.
Naravno da ovakve „tehnike“ hidroterapije retko primenjujem, samo u najtežim slučajevima i na insistiranje
staratelja.
Znamo da se u Bibliji lečenje vodom veoma često koristilo. Da li lečenje vodom primenjujete kod tretmana svih bolesti?
– Hidroterapija jeste moćna tehnika, ali nije dovoljna. Prvi korak u lečenju bolesti je čišćenje organizma. Dakle,
organizam treba da se očisti od otrova da bi mogao da ozdravi. Glavni zagađivač je najčešće debelo crevo i ono
se prvo čisti. Imao sam pacijente koji su patili od glavobolje po sedam godina. I kada sam im očistio debelo
crevo, glavobolja je odmah nestala. Dakle, samo zatvor može da bude uzrok glavobolje. Onda se čiste i drugi
organi, pre svega jetra, koja je glavni filter u organizmu, ali i žuč, bubrezi, bešika i dr.
Koje tehnike koristite u čišćenju organizma?
– Koristim isključivo biljke iz prirode. Za čišćenje creva najbolji su jabuka i šljiva. Dajem ih ljudima u vidu
ceđenog soka. Za čišćenje jetre se koriste čajevi i biljne tinkture na bazi šarenog čkalja, za čišćenje bubrega se
koristi uva, a mogu da se koriste i sokovi od pomorandže i limuna sa maslinovim uljem koji su odlični za
izbacivanje kamenca.
U Bibliji piše da je Bog stvorio ljude da se hrane biljkama, a spominje se i „lišće za iscelenje“.
– Čovek je po svojoj anatomiji biljojed. Kao i drugi biljojedi, čovek bi trebao da jede sveže biljke, a ne da
kuvanjem, pečenjem i prženjem uništava hranljive sastojke u njima. Pacijentima koji su teško oboleli
preporučujemo da pređu na ceđene sokove. Dakle, prvih nekoliko dana, nekada i 30 dana, piju samo čistu
negaziranu vodu i 2-4 litra ceđenih sokova. To je prava infuzija za organizam. Na taj način sistem za varenje
praktično ne radi, već ovi sokovi skoro direktno idu u krvotok, i na taj način se dobija ušteda na energiji za rad
imunog sistema i drugih mehanizama koji dovode do ozdravljenja, a organizam dobija sve hranljive sastojke koji
su mu potrebni.
Nakon završetka sa programom na sokovima, prelazi se na sirovu biljnu hranu. Terapija sokovima bi trebala da
traje bar 5 dana. Kod većine pacijenata primenjujemo je 10 dana, a kod najtežih bolesnika 30 dana. Sve vreme
pacijenti konzumiraju i lekovito bilje, u vidu čajeva i tinktura, kojima se dodatno podstiče rad imunog sistema,
cirkulacija, čiste organi i podstiče njihov rad i izlečenje.
Zar su lekovite biljke toliko moćne?
– Itekako. Poznat je primer jednom američkog trgovca iz 19. veka koji je video moćno dejstvo biljke ehinacee,
koju su koristili Indijanci, i onda je svojim karavanom obilazio gradove u Americi, a sa sobom je nosio boce sa
napitkom od ehinacee, dok je u jednom kavezu držao najotrovniju zmiju Amerike. Onda je na trgovima gradova
zavrtao svoju nogavicu i pred narodom puštao da ga zmije ujede. Nakon toga je pio ovaj napitak od ehinacee i
ostao je zdrav, na zaprepašćenje naroda. Prodao je veliki broj ovih boca.
Da li je ehinacea vaša omiljena lekovita biljka?
– Ne. Moje omiljene biljke su beli luk i ljuta aleva paprika. Beli luk je najjači prirodni antibiotik i predstavlja deo
svakog mog medicinskog tretmana. U mojoj knjizi sam govorio o čudima izlečenja koje radi ova biljka. Može da
se konzumira, da se od nje prave umetci za debelo crevo ili druge unutrašnje organe, a može da se koristi i kao
obloga. Ljuta aleva paprika je takođe čudo od biljke. Ona poboljšava cirkulaciju, a to je izuzetno važno, jer kada
u oboleli deo tela dovedemo krv i poboljšamo cirkulaciju, onda ćelije imunog sistema, hrana i drugi mehanizmi
ozdravljenja mogu da deluju na oboleli organ. Imali smo slučajeve velikog krvarenja, koje lekari nisu mogli da
zaustave, a posle primene ljute aleve paprike krvarenje je nestalo za nekoliko sekundi. Takođe, u slučajevima
padanja u komu ili nesvest, ljuta aleva paprika se ubacuje u usta pacijenta i ovaj bukvalno „vaskrsava“ za tren
oka.
Kažete da „nema neizlečivih bolesti“. A šta je sa sidom?
– Imao sam nekoliko pacijenata obolelih od side koji su bukvalno bili u stanju raspadanja. Odmah sam ih stavio
na celokupan program lečenja i posle sedam dana pozitivni rezultati su bili vidljivi. U ovakvim slučajevima je
bilo potrebno nekoliko meseci, pa čak i godinu dana, da dođe do izlečenja.
A šta je sa rakom, bolestima srca, dijabetesom, Parkinsonovom bolešću…?
– Verujte mi da se pomenute bolesti rešavaju brzo, kao prehlada, samo ako je pacijent disciplinovan i hoće da
sarađuje. Za samo nekoliko dana, najviše deset dana, pacijenti su oduševljeni brzinom procesa ozdravljenja.
Govorio sam o tome detaljnije u mojoj knjizi.
Da li ima još nešto što biste istakli u programu lečenja teških bolesti.
– Veoma je važna podrška bližnjih. Ako su pacijenti okruženi negativnim ljudima koji ih svojim ponašanjem
obeshrabruju, onda je to veliki problem. Neki kažu da sam previše ekstreman, zato što nekim pacijentima
savetujem da napuste posao na kojem se truju, da ostave svog bračnog druga koji ih demorališe i duhovno
uništava, ali za mene je ljudski život ono najvažnije i treba učiniti sve da se on sačuva. Napadali su me zato što
sam jednoj teško oboleloj ženi rekao da skine sa zidova slike svog nastradalog sina koji je imao pet godina. Ona
je stalno gledala u te slike i tugovala za sinom. Uspeo sam da je nagovorim da sve slike spakuje u kofer i odnese
u podrum, da prekreči kuću i da um zaposli lepim stvarima. I ta žena je ozdravila, a mene nije mnogo briga šta
drugi pričaju o meni dok moji pacijenti ozdravljuju.
Za izlečenje je veoma važno da ne razmišljamo o ružnim stvarima iz prošlosti, da se sklanjamo od loših ljudi i da
razmišljamo samo pozitivno. U tom smeru je podrška prijatelja i rodbine veoma korisna u procesu ozdravljenja.
Vaša knjiga i video materijali su zaintrigirali veliki broj ljudi.
– Dobijam pisma iz celog sveta i ljudi su veoma zadovoljni sa primenom jednostavnih tehnika izlečenja koje
opisujem u mojoj knjizi i na video materijalima. Ja ne želim da krijem svoje znanje. U knjizi sam sve detaljno
objasnio tako da svako može da ozdravi vrlo brzo u kućnim uslovima, a da mu ja nisam ni potreban. U pitanju su
jednostavne tehnike čišćenja organizma, a oni koji su malo vredni, mogu sami da prave biljne preparate –
tinkture, umetke i obloge, i da ih primenjuju. Dao sam sve recepte i objašnjenja. U pitanju su jednostavne i
drevne tehnike koje su ljudi koristili tokom vekova. Ja sam učio od čuvenog doktora Kristofera, ali sam njegove
formule i tehnike još više unapredio, jer ljudi danas žive mnogo gore nego u vreme kada je dr Kristofer radio sa
pacijentima.
Drago mi je što su moja knjiga i video materijali objavljeni u Srbiji i što će mnogi ljudi biti podstaknuti da se
vrate zdravom životu i da reše svoje zdravstvene probleme, iako su im mnogi rekli da izlečenja nema. U knjizi
sam naveo brojne primere izlečenja mojih pacijenata – od najrazličitijih i najtežih bolesti – ljudi koji su bili od
svih otpisani. Probajte i uverićete se, da nema neizlečivih bolesti.
